Delovanje u velikim strankama

Radikalni levičari danas sve češće koriste teške reči, imaju preambiciozne ciljeve i potcenjuju teškoće političke borbe. Ipak, njihov uticaj je krajnje minimalan – ili se radi o nepostojećim organizacijama sa jednocifrenim brojem članova, ili je reč o egzibicionistima koji su vođeni najnižim motivima.

U disfunkcionalnoj demokratiji poput Srbije, male stranke ne mogu biti korektivni faktor u parlamentu. Takve stranke lišene su bilo kakvog uticaja i mogućnosti da urade nešto što bi zaista bilo društveno korisno – njihov razlog postojanja može biti samo da lideri steknu materijalne ili socijalne privilegije.

Zato je krajnje vreme da shvatimo kako marginalne levičarske partije neće pomoći siromašnima – niti će deprivilegovanima biti u prilici da pomognu oni koji stvaraju vanparlamentarne i aktivističke pokrete.

Put koji nam se pokazuje kao jedini moguć je razvijanje frakcija u većim partijama, gde bismo se ujedinili i vršili pritisak u stranci koja zaista može da preuzme vlast. Takva organizacija okupila bi mlade i principijelne borce, imala bi sopstveno ime i identitet – ali ne bi javno delovala kao posebna grupa.

Naravno, prvi i osnovni uslov za stvaranje uticaja u partiji jeste čvrsto i nepokolebljivo jedinstvo. Kada se pridružimo nekoj stranci bićemo suočeni sa brojem klika i različitih politikanata sa kojima ćemo morati da izađemo na kraj. Ne postoji način da naš lobi dobije bitku za principe ako članovi frakcije sebe ne brane kolektivno. Jer, ukoliko mi ne budemo jedinstveni – partijski politikanti i karijeristi hoće, i upravo zbog toga će nas pobediti.

Istinsko jedinstvo zahteva ličnu disciplinu, posvećenost i odanost svih pripadnika. Veoma je važno i održati zdrave odnose u frakciji – ukoliko loše prakse ne sankcionišemo na vreme, vrlo brzo se naša grupa može pretvoriti u toksičnu i sukobima opterećenu zajednicu.

Članovi frakcije sebi ne mogu dopustiti neodgovornu kritiku iza leđa i sva važna pitanja moraju postavljati na sastancima grupe. Okupljanja lobija – a ne stranački sastanci – mesta su gde se izražava kritika i neslaganje sa drugim članovima. Mi ne smemo dozvoliti da nas političari iz vrha zavade i naše međusobne sukobe iskoriste kako bi neutralisali frakciju.

Potpuna sloboda kritike, iskrenost u stavovima i stalni dijalog unutar lobija neophodni su za zdravu atmosferu unutar frakcije. Oni koji ne osporavaju pogrešne stavove, svesni njihovih manjkavosti, zarad prijateljskih odnosa ili zato što ih se pitanja ne tiču lično – ne rade u interesu našeg kruga. Isto tako, oni koji svoju ličnu pizmu i svađe stavljaju iznad interesa organizacije, svesno joj nanoseći štetu pokazuju da nisu sposobni poštovati princip kolektivnosti – za takve ljude ne treba da bude mesta u našoj frakciji.

Postojanje avangardne, leve frakcije nužno je za levičarsku intervenciju u bilo kojoj partiji. Takva organizacija može biti ustanovljena na principu demokratskog centralizma – koji, prema rečima Lenjina, znači potpunu slobodu kritike i jedinstvo u delovanju. Drugim rečima, svi članovi uživaju slobodu da kritikuju i predlažu pravac delovanja, ali kada se odluka jednom i donese svi je se moramo držati.

Frakcija bi se sastajala što redovnije, a komunikacija pripadnika održavala bi se i elektronskim putem. Grupa demokratskim glasanjem bira svoje političko lice, na osnovu organizacionih sposobnosti, ideološke doslednosti i kapaciteta ove ličnosti da utiče na vrh stranke. Dužnost izabranog lidera je da kroz organe stranke dosledno sprovodi našu liniju te da svim članovima lobija raspoređuje zaduženja, brine se o njihovom političkom razvoju i, u skladu sa sposobnostima pripadnika grupe, agituje za njihovo napredovanje u stranačkoj hijerarhiji.