Savet za mlade anarhiste

Ukoliko ste mladi anarhista verovatno ste se mnogo puta susreli sa osećanjem da se vaša shvatanja ne mogu adekvatno primeniti u postojećim borbama i trenutnoj realnosti. Kropotkin, Bakunjin i Geren vam neće mnogo pomoći u razumevanju toga kako kao anarhista možete delovati, a anarhistički sajtovi većinom će vam nuditi nemušta i nedorečena rešenja na aktuelne probleme.

Zato je važno da shvatite kako je anarhizam zapravo mešavina različitih elemenata, raznih struja radikalne levice. Vaši saborci su ovoga mahom svesni, ali će oklevati da to i priznaju što samo doprinosi konfuziji.

Autentični anarhizam i anarhosindikalizam u sebi sadrže sve osnovne ideje marksizma. Krajnji cilj – komunizam – zamišljen je na potpuno isti način u anarhizmu i komunizmu. Klasne podele i radništvo kao nosilac promene – i ovo je preuzeto iz marksizma. Stoga, umesto anarhističkih teoretičara najbolje je da počnete sa izučavanjem porekla i geneze levice, socijalizma i komunizma. Sve što je potrebno da uradite na kraju jeste da oduzmete od ovih ideja načela „radničke države“, „komunističke partije“ i „revolucionarne avangarde“.

Jer, ključna razlika jeste upravo u spomenutim elementima. Za anarhiste, revolucija ne podrazumeva „prelazni period“ sa socijalističkom državom – ova faza biva preskočenom. Umesto toga, govori se o mogućnosti brze, neposredne promene iz kapitalizma u komunizam kroz opšte revolucionarno i direktno-demokratsko organizovanje masa te njihovu direktnu akciju.

Uspostavljanje direktno-demokratske kontrole po anarhistima unelo bi revoluciju u postojeće društveno-ekonomske odnose i oslobodilo bi kreativni potencijal masa čime bi bila započeta korenita transformacija. Vlast mesnih saveta, radničkih saveta u proizvodnji te odlučivanje bez vođa i posebnih političkih tela sredstvo su tranzicije u komunizam.

U svakodnevnim borbama, radi se o modelu delovanja koje se fokusira na stvaranje anarho-sindikata i borbenih pokreta baziranih na neposrednoj demokratiji. Po svojoj suštini, radi se o istom načinu organizovanja – samo su anarhosindikati permanentne organizacije koje funkcionišu poput plenuma. Drugim rečima, anarhosindikati su sindikati koji funkcionišu direktno-demokratski, kao plenum, ali opstaju na duže staze.

Tek nakon što se edukujete oko tema koje su vezane za marksizam, klasu i kapitalizam preporučljivo je da se upustite u istoriju raznih pravaca koji su uticali na anarhizam. To su književna i umetnička avangarda (dadaizam, nadrealizam...), studentski pokret 1968. i istorijski važne ličnosti anarhizma poput Bakunjina, Kropotkina, Gerena i Eme Goldman. Izbegavajte subkulturni anarhizam koji, premda ima značajnu ulogu u muzičkoj i omladinskoj kulturi, u svom političkom obliku donosi samo zbrku.

Kada dođe vreme da se prihvatimo društvene kritike i aktuelnih pitanja poput krize, štednje i neoliberalizma anarhistička glasila neće nam biti od velike koristi. Stoga, potrebno je biti otvoren za druge izvore, poput zapadnoevropskih levičarskih novina, sajtova i magazina. Postoji negativna praksa u anarhističkim organizacijama da se „ne-anarhistički“ mediji etiketiraju i odbacuju kao nepoželjni. Upravo odbijanje takvog, dogmatskog rezona učiniće vas edukovanijim i spremnijim za aktivizam.