Kako da organizuješ protest

Organizovanje javnog okupljanja ili protesta u Srbiji može biti dug i zahtevan proces koji zahteva pažljivo planiranje i detaljnu pripremu. U nastavku navodimo nekoliko saveta o tome kako organizovati uspešan protest.

Pre svega, potrebno je da se ispoštuju sve zakonske obaveze vezane za organizovanje javnog okupljanja u Srbiji. Prvo, organizatori treba da podnesu zahtev nadležnoj policijskoj stanici u roku od pet dana pre planiranog događaja. Zahtev treba da sadrži informacije o datumu, vremenu, trajanju i mestu održavanja skupa, kao i procenu broja učesnika te broj angažovanih redara.

Vredi reći i da je važno odabrati pravo mesto za protest. U Srbiji, javna okupljanja se mogu održati na javnim mestima koja su otvorena za slobodan pristup svima, kao što su trgovi, parkovi i druge javne površine. Treba izbegavati mesta koja su u blizini ambasada, vojnih i policijskih objekata.

U nacrtu ideje skupa, popišite organizacije koje planirate pozvati i izradite poseban poziv namenjen njima. Dogovorite se u ime kog člana kolektiva prijavljujete skup. Zatim, napravite procenu broja očekivanih učesnika i, u skladu s tim, odredite broj redara potrebnih za održavanje skupa. Za manje skupove, odnos redara i učesnika može biti 1:10. Takođe, ovde se određuje i koordinator redarske službe. Redari mogu nositi prsluke ili imati trake oko ruke kako bi bili prepoznatljivi.

Napišite saopštenje za medije što je pre moguće kako bi se na vreme poslalo relevantnim medijima. Proverite da li u timu imate članove s kontaktima u novinskim agencijama, većim medijima ili zaposlenima u njima. Oni vam mogu dodatno pomoći i osigurati da vest o protestu bude prenesena i da mediji zaista isprate održavanje protesta.

Nakon dobijanja dozvole, organizatori planiraju detalje protesta, uključujući govornike, ozvučenje, transparente i drugu opremu koja će biti korišćena. Takođe, potrebno je razmisliti o planu za slučaj incidenata ili sabotaže. Poželjno je i da napišete scenario obraćanja i samog okupljanja kako biste bili sigurniji tokom organizacije. U prilogu ovog članka nalaze se primeri za prijavu skupa i scenario.

Govori koji će biti korišćeni treba da budu napisani zajednički i da se drže dogovorenih smernica. Možete organizovati sastanak na kojem biste napisali govore ili odredili smernice. Na sastanak se mogu donositi i spremni govori pa potom zajednički uređivati. Kada se tekst govora jednom prihvati potrebno ga je uskladiti sa scenariom i poslati svim učesnicima organizacije.

Radi koordinacije protesta potrebno je napraviti mejling listu, mejl tred ili zatvorenu Fejsbuk grupu. Ako se radi o većem protestu, dobra praksa nalaže da se što ćešće organizuju sastanci uživo – uključite i one koji ne čine samo jezgro protesta. Zapisnike blagovremeno šaljite na mejling liste kako bi svi bili upoznati sa odlukama. Podelite se u radne grupe za Medije, Propagandu, Mobilizaciju i sl. Ukoliko vreme dozvoljava organizujte deljenje letaka po grupama i agitujte na trgovima, fakultetima ili drugim javnim mestima. Izrada transparenata biće dobra prilika za bliže upoznavanje i jačanje veza u organizacionom odboru.

Poželjno je da vaš protest ima stranicu na glavnim socijalnim mrežama i veb sajt. Blagajnici mogu sakupiti novčana sredstva za internet marketing – sponzorisane objave na Fejsbuku i skroman fond dovoljni su da doprete do svoje ciljne grupe. Napravite listu mejlova i telefona novinskih i TV redakcija, javnih ličnosti i udruženja građana. Obaveštenje o protestu možete slati i SMS porukama preko provajderskih firmi koje omogućavaju masovno slanje poruka na veliki broj telefona. Improvizovani kol centar, u kojem biste direktno pozivali članove i prijatelje svojih organizacija, takođe može biti od velike pomoći.

Na dan protesta, važno je pridržavati se dogovorenog plana i izbegavati upotrebu nasilja. Pre samog protesta dobro je da se grupe koje učestvuju u organizaciji dogovore kakve vrste agitacije, nastupa i delovanja predstavljaju (ne)prihvatljivo ponašanje za sve učesnike. Izbegavajte egzibicionističke aktivnosti koje vas mogu dovesti u međusobni sukob – primera radi, jedna grupa izazove incident da bi privukla pažnju na sebe ili postavi sopstvene simbole na čelo kolone.

Postoje različite politike koje organizatori protesta prihvataju i drže ih se. Možete dogovoriti da su samo transparenti koje je napravila protestna organizacija dozvoljeni i uputiti učesnike te redare u donesenu odluku. Češće se dozvoljavaju najšire moguće slobode u pogledu nošenja različitih transparenata i zastava. Dobra ideja jeste i da se manji transparenti prave na licu mesta, zajedno i uz učešće svih.

Pred sam protest posvetite se konačnim pripremama, proverite ozvučenje i postavite redare. Ukoliko ste napravili glavni transparent raširite ga kako bi učesnici mogli stati iza banera. Scenario i plan skupa poslužiće vam naročito u započinjanju protesta, iako ga se često nećete striktno držati. Imajte spremne muzičke džinglove, nasnimljene slogane i muziku koju biste puštali u pauzama.

Ne zaboravite skandiranje! Skandiranje igra neizmerno važnu ulogu u svakom protestu, a masa koja okleva da skandira ili ne ispoljava svoj glas izgleda mrtvo i inertno. Zato je od suštinske važnosti organizovati vođe navijanja, opremiti ih megafonima i dati im zadatak da ujedine prisutne i vode skandiranje. Takođe, mogu se unapred pripremiti parole koje će biti skandirane pre i tokom protesta ili dati predstavnicima ulogu da sami povedu skandiranje.

Ako se radi o visokorizičnom okupljanju ustanovite bezbednosne mere i dalje ih poštujte. Podelite međusobno svoje brojeve telefona ili ih sa imenima unapred pošaljite na mejling liste. Organizatori i učesnici mogu dobiti i broj telefona advokata za slučaj privođenja. Prilikom napuštanja protesta krećite se u grupama i bezbednim rutama, a možete sa sobom nositi i peper sprej.

Ukoliko neka od grupa koja učestvuje u organizaciji prekrši dogovoreno i na bilo koji način napravi problem organizaciji, rešavajte probleme u tišini i izbegavajte međusobno optuživanje kroz saopštenja. Jednostavno takvu grupu stavite na „crnu listu“ i ubuduće izbegavajte saradnju, a u širim frontovima gde ste primorani da budete upućeni jedni na druge održavajte „profesionalnu distancu“ te smanjite nivo saradnje.

Prilozi