Stvarajmo levičarske kružoke!

Postojanje zdravih, aktivnih i organizaciono spremnih kružoka na fakultetima od velike je važnosti za razvoj radikalne levice u našoj zemlji. Postojeće organizacije opterećene su sopstvenom toksičnom kulturom i izolacijom od studenata, a u većim gradovima van Beograda radikalna levica je uglavnom pasivizirana. Zato, u nastavku sledi niz saveta koji vam mogu pomoći u formiranju sopstvenog kruga, u svom gradu.

Nemojte olako primati novi članove! Potrudite se da pronađete dobre kandidate – one koji su na fakultetu popularni, organizaciono sposobni i preduzimljivi. Pojedinci koji vam prvi prilaze često mogu biti izvor potencijalnih nevolja, a organizacija može vrlo lako doći do stanja u kojem većina članova nema kapaciteta da se ozbiljnije angažuje. Ukoliko većina članova nije spremna i sposobna da samostalno organizuje manji skup, tribinu, da javno govori – imate problem.

Edukacija, pristup informacijama i dosledna komunikacija ključni su za razvoj novopridošlih članova. Svaki član treba da prođe kvalitetan onboarding proces kroz koji će mu se preneti najvažnije informacije o grupi, njenim procedurama i pravilima a pre svega vrednostima i ideologiji levice. Takođe je poželjno da svi novopridošli članovi prođu trening o aktivizmu te se što pre „bace u vatru“. U suprotnom, vrlo brzo dolazi do raslojavanja i pojave „gurua“ koji svoju sigurnost i idejnu postojanost koriste za uspostavljanje lične kontrole nad grupom.

Aktivno učešće žena veoma je važno za svaki kružok. Ne zaboravite – sve kapitalističke partije žene uzimaju za glavnu fokus grupu, i to je tako sa dobrim razlogom. Struktura članstva svake ozbiljne političke organizacije teži da bude što sličnija socijalnoj strukturi šireg miljea koji zahvata. Studentkinje na fakultetu će odbijati grupe koje su previše „muške“, a imidž organizacije će biti narušen.

Kada se učestvuje u studentskim pokretima ili širokim frontovima veoma je važno ponašati se odgovorno i ne svojatati ih za potrebe svoje organizacije. Studenti su uglavnom koncentrisani na neposredne ciljeve i negativno će reagovati na svaki pokušaj jeftinog reklamerstva ili banalnog agitpropa. Istaknite se svojom posvećenošću i budite aktivni tokom protesta – ovo je sasvim dovoljno da se mladi studenti zainteresuju za organizaciju u kojoj ste, vaše ideje i orijentaciju. Na taj način sami postajete brend, hodajući baner, a pravi baneri sa simbolima vam neće biti potrebni.

Poželjno je da se na samom početku uspostave pravila društva, iako ne mora biti reč o formalnom statutu. I kodeks ponašanja pokazaće se kao veoma potreban – mnogi kružoci su ga usvajali kasnije, kada ih je praksa uverila u važnost jasnih smernica koje određuju prihvatljivo ponašanje unutar grupe i prema drugim srodnim organizacijama. Pojedinci skloni svađama, ličnim osvetama i spletkarenjem iza leđa ne mogu biti konstruktivni članovi kolektiva.

Konvencionalne mejling liste pokazale su se kao najbolje sredstvo komunikacije kada je reč o važnim odlukama, sastancima i akcijama. Sastanke je najbolje održavati barem dva puta mesečno, sa unapred definisanim dnevnim redom i zapisnikom koji se nakon sastanka šalje na liste.

Akcije poput grafitiranja i lepljenja nalepnica mogu biti prvo delovanje grupe i dobra prilika za bliže upoznavanje članova. Nalepnice, leci i grafiti važno su sredstvo propagande koje studentima pokazuje da ste prisutni u krajevima gde se oni kreću. Samim time, drugačije će reagovati kada naiđu na neku vašu objavu na internetu, biće zainteresovaniji i shvataće vas ozbiljnije.

Često ćete čuti mišljenja da treba napraviti otklon od „svi smo prijatelji“ i „svi smo porodica“ narativa. No nemojte se povesti takvom idejom. Upravo je suprotno, vi pravite kružok a ne masovnu partiju sa stotinama hiljada članova. Kada se vaše aktivno članstvo broji desetinama, snažna veza među članovima je neophodna za dobro funkcionisanje organizacije. Oni koji su povučeni ili se jednostavno ne uklapaju sebi će smanjiti uticaj unutar grupe a timskom duhu će naštetiti. Objasnite im da aktivizam možda nije za njih i da postoje brojni drugi načini da doprinesu cilju.

Isključivanje članova iz grupe ne treba da bude tabu, praksa koje se klonite. Svima jasno stavite do znanja da isključivanje iz kružoka ne znači nužno da su prekršili kodeks, uradili nešto loše ili da ih lično ne cenite. Povremena evaluacija članstva, oblikovanje kružoka kao nukleusa koji okuplja ljude koji zaista žive za organizaciju i sposobni su sprovesti sve zadatke – bez ovoga nema funkcionalne grupe. U labavo organizovanoj grupi, sa prisutnim „autsajderima“ dobićete permanentno frustrirane članove, raslojavanja i raskol.

Koordinisano delovanje unutar širih borbi se podrazumeva. Onaj koji okleva kada treba zastupati dogovorene stavove kolektiva, a da bi sačuvao mir i prijateljstvo sa pojedincima van grupe, šteti samom kolektivu i otežava delovanje. Izbegavajte ličnosti koje nisu spremne da smelo agituju, istupe kada treba i kritikuju pogrešne stavove. Njihovo uklanjanje iz kružoka je nužno kako bi se očuvao princip kolektivnosti.