Kolektivizam i kolektivistička kultura

Levica se obično suprotstavlja individualističkim idejama koje se temelje na tržišnom fundamentalizmu, privatnom vlasništvu i slobodi pojedinca da upravlja svojim životom bez uplitanja društva. Kolektivistička kultura može se smatrati osnovom levice zbog težnje za socijalnom pravdom, jednakosti i jačanjem zajednica, što su ključne ideje levice. Iako se o vrednosnom aspektu kolektivizma ređe govori, kolektivizam podrazumeva i socijalne vrednosti, i ne odnosi se samo na ekonomiju.

Kolektivistička kultura podrazumeva da je individua samo jedan deo šire zajednice, a da su ciljevi i interesi cele zajednice bitniji od individualnih želja i potreba. Iz tog razloga, kolektivistička kultura nije privlačna za one koji teže individualizmu i žele da se izoluju od drugih ljudi. Kolektivizam odbija i one koji se osećaju nelagodno u društvu ljudi iz nižih društvenih slojeva. Na primer, u nekadašnjoj Jugoslaviji, odlazak u vojsku je bio traumatizujuć za mnoge ljude iz srednjeg staleža.

Kolektivistička kultura se može videti u školi, vojsci i u sportskim društvima, gde ljudi dolaze iz različitih sredina i imaju različite pozadine, ali su svi uključeni u jednu zajednicu. U školskim klupama i u redovima vojničke čete, bilo nam drago ili ne, svako od nas ima obavezu da funkcioniše kao deo celokupne zajednice. U soliterima, gomile porodica žive zajedno u jednoj zgradi i dele zajedničke resurse i prostorije.

Svi ovi primeri ukazuju na to da je kolektivistička kultura snažno povezana sa idejom zajedništva i saradnje, a ne sa individualizmom i samodovoljnošću. U srcu kolektivizma leži ideja da zajednica može postići više i bolje rezultate kada se pojedinci udruže i rade zajedno, nego kada svako pojedinačno deluje u svoju korist. Kolektiv se smatra važnijim od pojedinca, a od pojedinca se očekuje da podilazi kolektivu i sledi kolektivne norme i vrednosti.

Libertarijanizam i ekstremni individualizam

Iluzija samodovoljnosti i individualizam, koji se javljaju u libertarijanskoj kulturi, predstavljaju suprotnost kolektivizmu. U ovoj kulturi, ljudi su skloni da veruju da mogu da reše sve probleme sami, bez pomoći drugih ili države, i da je individualni uspeh najvažniji cilj. Na primer, neki mogu tvrditi da porez uopšte ne bi trebalo da postoji ili da zdravstveno osiguranje treba potpuno ukinuti.

U slučaju antivaksera, individualistička filozofija može dovesti do toga da ljudi odbijaju vakcinaciju zbog toga što smatraju da bi to bilo ograničavanje njihove slobode da odlučuju o svom zdravlju. Ovaj stav ignoriše činjenicu da pojedinci koji nisu vakcinisani mogu predstavljati pretnju zdravlju drugih ljudi u zajednici.

Čitav narativ libertarijanizma u Evropi je uvezen iz SAD-a, gde je ideologija prvi put i nastala. Koreni su u pokretu koji se zvao „čajanka“, a koji je nastao unutar ekstremnih republikanaca. Gadsdenova zastava, simbol Pokreta čajanka, ilustruje osnovne principe libertarijanizma. Na zastavi je napisana poruka „Ne diraj me“ (eng. Don't Tread on Me), a iznad natpisa se nalazi zmija u odbrambenom stavu, spremna da ujede. Ovaj crtež simbolizuje pojedinca koji se oseća ugroženo i smatra da ga društvo oko njega napada.

Ljudi koji su cinični prema društvu često teže individualizmu i libertarijanizmu zbog toga što smatraju da se ne mogu osloniti na druge ljude i da je svako za sebe. Oni mogu biti razočarani u društvo zbog iskustva nepoverenja, izdaje ili nepravde koju su doživeli, što ih može naterati da se fokusiraju samo na sebe i svoje interese. Mogu verovati da je svako odgovoran za sopstveni život i da je najbolje da svako vodi brigu o sebi, umesto da se oslanja na druge ili državu.

Ova vrsta individualizma može se smatrati odbrambenom reakcijom na neprijatna iskustva u prošlosti, a ciničnost prema društvu i drugim ljudima može biti izraz njihove ranjivosti i straha. Smatraju da su ljudi prirodno sebični i da je teško verovati drugima, a da kolektivističke ideje o zajedničkoj odgovornosti i poverenju u druge ljude samo naivno gledaju na svet.