Kako da blokiraš svoj fakultet

Iskustva studentskog pokreta govore nam da su samoorganizovani protesti studenata i blokade fakulteta najefikasnije sredstvo za ostvarenje ciljeva. Pored toga što su postojeće studentske organizacije najčešće disfunkcionalne i nespremne za proteste, njihov legitimitet je na većini fakulteta krajnje upitan. Takođe, studentske borbe su nam do sada pokazale da se zvanične organizacije povlače kada je najpotrebnije insistirati na borbenosti i istrajati u svojoj borbi.

Protesti putem kojih su studenti na kraju i odbranili svoja prava te postigli ispunjenje zahteva po pravilu su organizovani direktno-demokratski. Oni su organizovani kroz zborove otvorene za sve studente koji su ovim putem ravnopravno odlučivali o toku protesta, zahtevima i načinu borbe. Plenumi ili zborovi nisu ništa drugo do masovni sastanci svih koje se trenutna borba tiče.

Direktno-demokratsko organizovanje podrazumeva da nema ovlašćenih pregovarača koji bi mogli samostalno postizati dogovore. Uloga delegata koje pošaljemo na sastanke sa nadležnima jeste tek da prenesu stavove i zahteve studenata u protestu. Takvi delegati se što češće rotiraju, a sve odluke donosi plenum.

Svaki glas na plenumu je ravnopravan i jednako vredi. Praksa da se na zboru nastupa ispred nekog tela protesta ili organizacije se sankcioniše – govori se kao pojedinac i isključivo u svoje lično ime. Važno je dati do znanja članovima studentskog parlamenta da na plenumu ne mogu predstavljati parlament i svoj glas time učiniti vrednijim od bilo kojeg drugog.

Da bi plenum bio uspešno organizovan, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih elemenata: kvalitetnu organizaciju, efikasnu agitaciju i dobar tajming. Kada se uspostavi neformalna grupa pristalica protesta, neophodno je odrediti datum za prvi „veliki“ zbor, dizajnirati i štampati plakate, deliti letke i pozvati što više ljudi da se pridruže. Važno je imati moderatora, zapisničara i blagajnika na plenumu kako bi se obezbedila struktura i efikasnost u donošenju odluka. Takođe, kako bi se obezbedila transparentnost i pravovremenost informisanja, svi zapisnici se šalju putem mejling liste, a na svakom sastanku kruže papiri na koje studenti mogu upisati svoja imena i mejlove kako bi bili dodati na ove liste.

Pored plenuma postoje i specijalizovani timovi koji se između zborova bave tehničkim i organizacionim pitanjima – to su radne grupe. Primeri radnih grupa mogu biti: Radna grupa za agitprop, Radna grupa za komunikaciju sa medijima, itd. Protestni odbor je zadužen da organizuje i priprema zborove, ali ne čini rukovodeće telo i njegova uloga je tek koordinatorska. Sa prolaskom vremena i postepenim jačanjem kapaciteta samoorganizacije, uloga protestnog odbora će postajati sve manja, dok će sami studenti preuzimati sve više odgovornosti i zadataka koje je inicijalno obavljao odbor.

Radna grupa za medije je zadužena da sakupi mejlove novinskih redakcija na koje bi se kasnije slala saopštenja. Imena svih članova svake radne grupe šalju se na mejling liste protesta kako bi učesnici znali kome da se obrate za različite zadatke. Parole, tekstovi letaka te plakata kao i saopštenja šalju se, načelno se odbravaju i/ili kritikuju preko mejling lista.

Radna grupa za agitprop može organizovati izradu transparenata za proteste i blokadu. Transparenti su obavezni ako je blokada najavljena, kako bi bili okačeni na samu zgradu fakulteta. Za njihovu izradu pogodne su velike javne površine u blizini fakulteta poput Studentskog parka. Grupa koja se bavi internetom i socijalnim mrežama dužna je da se brine o tome da su sva relevantna obaveštenja, saopštenja i vesti blagovremeno postavljeni na veb sajt plenuma i mreže.

Uprave fakulteta su naročito osetljive na pretnje blokadom, što ovo sredstvo studentske borbe čini njihovim najvećim strahom. Studenti takođe pamte blokade kao simbol uspešnih protesta. Zato je važno koristiti blokadu kao potencijalno sredstvo već od početka pregovora sa upravom, i predstaviti je na studentskim zborovima. Ipak, treba imati na umu da samo zbor sa stotinama studenata može doneti ovakvu odluku.

Zauzimanje fakulteta

Pripremu i sam čin blokade u najvećoj meri izvešće radna grupa za blokadu – mali tim od 6-7 ljudi. Ova radna grupa se formira pre nego što se blokada na zboru i izglasa, kada je ona realna mogućnost. U međuvremenu, održavaju se sastanci radne grupe na kojima se priprema scenario i plan blokade, analiziraju se potencijalni problemi i jasno se definišu prvi koraci. Nakon što se na plenumu konačno odluči da se pristupa zauzimanju i okupaciji fakulteta, poželjno je da radna grupa bude spremna na celodnevnu i noćnu aktivnost budući da se fakultet blokira u ranim jutarnjim časovima.

Aktivnost inicijalne grupe za blokadu koja sprovodi tehničko uspostavljanje okupacije zahteva punu posvećenost članova. Najbolje je da se ima na raspolaganju stan u blizini fakulteta, gde bi čitava grupa provela deo dana i noć pred akciju.

Sam akt fizičke blokade nije težak kao što se čini. U rano jutro, dočekaće vas tetkice i obezbeđenje fakulteta koje je najverovatnije obavešteno o blokadi. Pri stvaranju barikada od klupa i stolova nije očekivano da naiđete na fizički otpor ili bilo kakav vid prisilne opstrukcije. Tokom prethodne noći fakultet je oblepljen plakatima kojima se studenti i profesori obaveštavaju o blokadi, a za jutro je potrebno imati spremno saopštenje koje se šalje medijima sa prvom potvrdom da je zauzimanje zgrade uspešno.

Održavanje blokade

Tokom prvog dana postavite ozvučenje sa muzikom i nasnimljenim džinglovima. Takođe, možete se obratiti okupljenima ispred fakulteta i uličnim prolaznicima. Vrlo je važno da se momentalno uspostavi zvučni ambijent kako bi se privukla pažnja.

Naredni zbor je potrebno zakazati za isti dan, radi potvrde legitimiteta i dogovora o daljim koracima. Neformalni sastanci i okupljanja radnih grupa biće nužni jer se blokada već sa svojim prvim satima susreće sa ozbiljnim izazovima. Budite spremni za neprijatne susrete sa potparolima Univerziteta, dekanom i nezadovoljnim studentima.

Zgrada fakulteta se po pravilu zatvara u noćnim satima, a redarska služba brine se o redu i inventaru. Tokom dana se studenti organizuju u radne grupe, prave nove i međusobno raspodeljuju zadatke.

Mnogi studenti koji inicijalno nisu bili pristalice blokade kao sredstva, pasivni posmatrači i kolege sa drugih fakulteta pridružiće se protestu u ovom trenutku. Zato je važno imati razrađen mehanizam za njihovo uključivanje i organizaciono osposobljavanje – sa tim ciljem može se formirati i posebna radna grupa.

Tokom blokade studenti mogu izglasati odustajanje od nekih, perifernih zahteva. Ali, glavni zahtevi od kojih se ne odustaje moraju biti jasno definisani. Uprava fakulteta od prvog dana radiće na tome da se blokaderi obeshrabre i ciljevi učine nedostižnim. Pad morala uslediće sa vremena na vreme, a zadatak najborbenijih studenata jeste da ostale ohrabre u teškim trenucima.

Ulične proteste i šetnje treba izbegavati, pogotovo tokom trajanja blokade. One vode nepotrebnom rasipanju energije, a retko jačaju protest. Mediji i građanska javnost po pravilu su nezainteresovani za dešavanja na fakultetima, a podršku je najvažnije graditi na samom fakultetu i među studentima.

Bilo kakav vid nasilne konfrontacije mora se sprečavati, osim kada se radi o nužnoj i opravdanoj samoodbrani. Ukoliko dođe do fizičkih nasrtaja obezbeđenja, protivnika blokade ili profesora podignite ruke u vazduh i koristite svoja tela kao prepreku. Provokatore okružite, okupite se i svojom brojnošću ih odvratite od daljih akcija.

Depersonalizacija i odnos sa medijima

Direktno-demokratsko organizovanje bez lidera podrazumeva i depersonalizaciju protesta. Ličnosti ne smeju postati simbolima ili glasnogovornicima protesta ako želimo očuvati njegov demokratski karakter. Ovo se postiže kroz nastupe u kojima se govornici konstantno rotiraju i izbegava se stvaranje specijalista koji bi bili otuđeni od studentskih masa.

Drugim rečima, na demonstracijama se ne dozvoljava praksa da isti ljudi govore. Isto je i kada je reč o komunikaciji sa medijima: različiti studenti daju izjave i menjaju se što češće. Demantuju se napisi u kojima se tvrdi da politička organizacija ili pojedinac predstavljaju proteste. Uvek se insistira na načelu jednog glasa i ravnopravnosti – svaka individua u protestu učestvuje kao pojedinac.

Ovakva organizacija zahteva dodatnu promišljenost pri svakom pojedinačnom koraku. Na primer, zamislite situaciju u kojoj vaš delegat učestvuje u emisiji ili je u okruženju gde ga neko pita da li bi smatrali da su nadležni ispunili svoje zahteve ukoliko preduzmu određene korake. U tom trenutku, potrebno je jasno naglasiti da ispunjenje ili neispunjenje zahteva konstatuje plenum, gde se takav ishod pažljivo razmatra, diskutuje i potom se, kroz demokratski proces, zajednički donosi odluka o tome da li je zahtev ispunjen ili ne.

Život na blokadi

Kada je reč o ishrani povedite računa da ona bude zdrava, obezbeđena svima i što jeftinija. Vegetarijanski recepti mogu vam poslužiti, a jela poput pasulja i čorbi je najbolje spremati u većim kazanima te ih služiti u holu fakulteta. Obiđite okolne pekare – svaka pekara na kraju rada odlaže ogromne količine jestivog peciva. Iako sama praksa nije jasno regulisana zakonom, obližnje pekare će često pristati da vam daju džakove peciva svake noći, u kasnim satima.

Kulturni i zabavni događaji imaju suštinsku ulogu u prekidu monotonije studentskih protesta i osiguravanju kvalitetno ispunjenog slobodnog vremena za studente. Nema smisla provoditi sate i dane samo sedeći za stolovima i marljivo sastavljajući beskrajna saopštenja. U stvari, prisustvo raznovrsnih kulturnih i zabavnih sadržaja, kao što su tribine i filmske projekcije, predstavlja ključni element u očuvanju energije i entuzijazma među blokaderima. Ovi događaji ne samo što razbijaju monotoniju, već i osiguravaju da studenti na blokadi ne zapadnu u besmisleno gubljenje vremena ili nezdrave obrasce ponašanja.

Prekid blokade

Kada konačno dođe trenutak da se zahtevi zadovolje, na zboru se iznosi predlog da se blokada završi. U slučaju da donesena odluka bude obustava blokade, obaveštava se uprava o određenom roku za okončanje blokade. U međuvremenu, manja grupa posvećenih studenata preuzima odgovornost za obnovu reda i čistoće u slušaonicama, pažljivo procenjuje eventualnu materijalnu štetu i briše sve tragove improvizovanih barikada.

Izuzetno je ključno da se oduprete pritiscima uprave i održite visok moral tokom blokade onoliko dugo koliko to bude moguće. Međutim, podjednako je važno mudro proceniti trenutak za okončanje blokade na fakultetu, čak i ako se zahtevi nisu ispunili. U situacijama kada se na zboru okuplja tek nekoliko desetina studenata, blokada praktično gubi svoj zamah. Njenim neprestanim održavanjem, postavlja se scenario problema za studentski pokret – sa nedostatkom studenata, postajete ranjivi na sabotaže i napade, unutar samog srca protesta se lako mogu otvoriti pukotine, a različite organizacije čekaju priliku da preuzmu brend protesta i predstave ga kao svoj.

U takvim trenucima, potrebno je pokazati taktičnost i okončati blokadu, ali nikada ne odustajte od vaših zahteva. Protest se nastavlja, čak i nakon što blokada prestane, putem promovisanja i agitacije na drugim fakultetima. Preporučljivo je da zvanična glasila blokade budu privremeno obustavljena, kako bi sredstva komunikacije ostala izvan dosega pojedinaca koji bi želeli da prisvoje protest u trenucima kada masovna kontrola nije prisutna.

Sada, vaša uloga je dvosmerne prirode. S jedne strane, kao angažovani studenti, trebate obnoviti protest kao da ste na samom početku. S druge strane, imperativ je da očuvate sećanje na blokadu, čak i u slučaju potencijalnog neuspeha, kako biste osigurali da studenti i ubuduće veruju u ovakav način borbe. Ovo će ostaviti trajan pečat u istoriji studentskog pokreta i pružiti inspiraciju budućim generacijama.